Free Agents Network

Archív

Rubriky

Crnogorski nauki Sloveniji


by Rok SPRUK


Crna Gora je baš čudovita zemalja. Prošlu godina kad je mala država bila verificirana u međunarodni zajednici, sječam kako sam na putu iz škole vidjeo reklamni plakat koji je promovirao nastup Rolling Stonsa u Budvi. I onda gledao sam po teve-u kako je na nuč nastopa, Mick Jagger skrenio na oder i pozdravio publiku: „Dobro veće, Crna Gora...“. A Crna Gora nije zanimiva i turistično interesanta samo zbog atraktivne ponudbe turističnih servisa. Tržište nekretnina je otvoreno za kupce iz međunarodne zajednice i nije nikakvo presenečenje, da cjene nekretnina u Crnoj Gori rasteju divje, što je tipična situacija za tržište gdje se BDP konvergira i investicije poganjeju rast privreda.

Prošlogodišnje i sadašnje privredne i strukturne reforme u Crnoj Gori inciirajo dugoroćnu ugodno i konkurenčno makroekonomsko poziciju, koje u obšte koristiju mali i otvoreni privredi kao Crna Gora. U svakom kursu ekonomske politice zemlje koja zaostaje u per capita BDP-u, glavno pitanje kako optimizirati odločitve s kojimi se na dugi rok rezultira uzdržna privredna rast koja je, prema empiričkih fakta, najbolja garancija za veču blaginju i prosperitet.

Makroekonomski kazalci i iskustvo koji indiciraju širšu privredno sliku Crne Gore kažeju tipičku historičko izkušnju koju je prečila svaka post-komunistička zemlja. U međunarodni perspektivi, financijska kriza u početku devetdesetih godina je skrenila BDP sa kursa rasti. Nek se uzame stanje BDP-a u godini 1989 sa indeksom 100, do godine 1993, crnogorski BDP pao je na 50 odstutka sa obzirom na godinu 1989. Nakon prilagođenja sa inflacijo, u 2006 Crnogorski agregatni BDP ima indeks 72 sa obzirom na 1989. Međutim, ostale tranzicijske zemalje su u ovom vrijemenu tranzicijskog prehoda konvergirale BDP na ravan godine u koji je BDP počeo drseti zbog institucionalnih reforma i privredne krize koju je inducirala naravna konsekvenca neučinkovitog socialističnog društvenog i privrednog sistema.

Realno pitanje što ima jako privredno iskustvo Crne Gore veze sa Slovenija koja je poznana kao najjačije razvita post-komunistična zemalja? Crna Gora je u vrlo kratkom vrijemenu uvedla puno privrednih i strukturnih reforma koja Slovenija još nije prošla ali je fundamentalne tržišne reforme obšla, što je znano kao unikat ekonomske politice gradualizma, znači: visoki porez na osoban i poduzečni dohodak, razpršeno državno vlastništvo financijskih poduzeča, tuga struktura radnog tržišta, protekcionistička zaštita domačog tržišta protiv direktnih tujih investicija i inačno razpršeno štitenje in specifičko tretiranje interesnih grupa. Bezobzirno prakticiranje gradualističke ekonomske politice, onako prema ekonomske empirije, teorije i praktičnog iskustva, kreira dugoročna obistna makroekonomska reskiranja. Tako ima danas Slovenija jako visoku javno porabo koju generira ekspanzivna fiskalna politica. Svaki student makroekonomije zna da našteje koje su negativne konsekvence fiktivne promocije rasti prema infuzije agregatnog povpraševanja u konjukturnom stadiju kada je privredna vrzel pozitiva i ustvarja višinu potencialnog BDP-a. U Sloveniji, koja ima najvišu stupnju inflacije u evroconi, visoka inflacija nije nikakvo presnetenje, zato što u prošlosti, Banka Slovenije, nije akomodirala monetarne politike na slobodnu plivajoči devizni tečaj. Visoka inflacija koja je kapitulirala dinamičnu privredno rast Slovenija skuz zgudnju fazu tranzicije, bila je reducirana prisilno prema fiskacije deviznog tečaja, što je ustavilo rast monetarnih agregata prema deviznih špekulacija centralne banke.

U prošli dekadi, post-komunistične zemalje su poduzela radikalne ekonomske reforme i danas su ove zemlaje vrhnji regionalni reformatori. Estonija, koja je pionirala slobodno-tržištne reforme, danas ima najjaču stupnju rasti u Evropskoj uniji, i ukupno sa Litvu i Latviju, Estonija je danas među ekonomisti označena kao Baltski tigar što ju postaje ob bok irskog privrednog čudeža skuz devetdeseta godina kada je Irska sa radikalnu poreznu reformu i otvorenim tržištem za tuje investicije, sadržala visoku stupnju rasti i danas je Irska druga najbogatija zemalja u EU sa obzirom na per kapita BDP.

U jedni godini političke nezavisnosti, Crna Gora je uvedla privredne reforme koje mnogo razvitih zemalja još nije poduzelo. Ne bi bilo relevantno tvrditi, da ove reforme nisu bile efikasne zato što Crna Gora danas nije rangirana u grupi razvitih zemalja, zato što se učinak makroekonomskih i strukturnih reforma meri dugoročno. U avgustu, napisao sam daljši članak, gdje sam analizirao makroekonomsko i fiskalnu politiku Crne Gore i sa obzirom na sadašnje stanje, na ovom področju Crna Gora prekaša puno zemalja. I Slovenija, kao tipička post-socialistička privredna, možda se napita reformne nauke koje su socialistički politički lobsteri svih barva izbacili iz panela.

Jedna između prošlih reforma koje su napravile Crnu Goru pobjednico u uvajanju privrednih i strukturnih reforma bila je uvedba enotnog poreza na osoban dohodak i dohodak firme, koja se inače kao korporativni dohodak. U jaunaru 2007, crnogorski parlament aproviro je 15 odstutnu dohodnu stupnju. Novi sistem promjenio je bivši progresivni sistem treh stupnja na osobni dohodak koji je imao negativni učinak na radnu silu zato što je višja stupnja produktivnosti, koja je rezultirala kao viši osobni dohodak, bila bremenjena sa višim porezom koji nije stimulirao radne ure i tržišno produktivnost. U sistemu enotnog poreza, prakticiranje radnog vrijemena izvan tržišta nima nekakvih koristi sa obzirom na porezni aspekt. U paketu poreznih reforma, crnogorski parlament je odobrio redukciju porezne stupnje na dobičak firma. Sada je ova stupnja 9 odstutka nakon je nadomestila stari sistem dvih stupnja, 15 odstutka na profit firme do 100 000 EUR i 20 odstutka na dodatni kapitalski dobičak koji bio je viši od 100 000 EUR. U 2010, Crna Gora će imati najniži porez u Evropi sa efikasno enotnu stupnju na osoban dohodak i korporativni dohodak. Ovdje, Alvin Rabushka ima kratak opis crnogorske porezne reforme.

Na drugi strani, Slovenija ima najviše porezno breme u regiji, jednu između najmanije učinkovitih javnih administracija u istokno-evropski regiji i najbol rigidan i tugo tržište radne sile, što zavira rast produktivnosti, kreaciju i otvorenje novih radnih mesta koja je jedina solucija za rješavanje strukturne bezposelnosti uzput radikalne liberalizacije radnog tržišta koja ima prema empiričnih dokaza, pozitivan učinak na privredno rast.

Pa možda bude istina, da na cjelom području uvajanja strukturnih reforma Slovenija napravila je veči napredak kao Crna Gora, ali Crna Gora dokazuje da nema nikakve potrebe zavirati implementaciju slobodno-tržišnih reforma kao to prakticira ekonomska i strukturna politika u Sloveniji. Sa odloženjem reforma za stimulaciju konkurenčnosti, višina troškova se izkaže u gubljenih šansah. U 1990 godini, Slovenija i Irska imali sta enaki BDP na glavu, bez obzira na inflacijske pritiske u Sloveniji. Kako efikasna bila je gradualistička ekonomska politika nacionalnog (šovinističnog) interesa kaže dejstvo, da je Irska po stupnji razvitosti danas 45 godina prema Slovenije.

Namen ovog članaka nije tvrditi, da je Crna Gora neki zemaljski raj. Visoka stupnja korupcije in balastni strukturni performans su među najintenzivnijim negativnim troškovima koji če zavirati kapaciteto privredne aktivnosti. Namen ovog članaka je opozoriti na dejstvo, da je Crna Gora sada i u prošlih godina uvedla privredne reforme, koje su ugodne za privredno rast. Kao kažeju makroekonomska analiza i trendi, Crna Gora ima restriktivnu fiskalno politiko i ambiciozne javne financijske cilje kao godišnje redukcije javne porabe i uvaje radikalne pro-tržišne reforme koje slovenski političari nikad nisu htjeli da jih implementiraju zbog kolektivističke mantre nacionalog interesa koji nije ništa drugog kao otvoren put naprotiv legalne korupcije i dugoročnog makroekonomskog tveganja, koji je izplen puhlog Keynesianskog eksperimenta.




----------
Rok SPRUK is an economist and a libertarian/classical liberal. He currently lives in Slovenia where he works and studies economics and business. He recently won a prestigious award called »Golden Matura«. He is interested in economic growth, international economy and macroeconomics in general and also in issues such as tax and social security reforms and international competitiveness. In the field of business he is focused on strategic management, financial markets, business models, innovations and new economy. His ideas, writings and post are written on his web log called "Capitalism & Freedom" . You can send Rok an email on rok.spruk@gmail.com
----------
Be Sociable, Share!


Žiadne nálepky.

Reagovanie uzatvorené.